Većina ljudi je iskusila tzv. “efekat prve noći” nekada u svom životu. Kada spavamo na nepoznatom krevetu po prvi put, verovatno će nam trebati više vremena da zadremamo, a i kada zaspimo, to spavanje će najverovatnije biti isprekidano i nezadovoljavajuće. Naučnici su, po prvi put, utvrdili zašto se to dešava. Iako je “efekat prve noći” (first-night effect – FNE) poznat još otkada su ljudi prvi put spavali u drugoj pećini, njegov razlog je za nauku bio nepoznat. FNE je toliko poznat i stalan da čak i istraživači koji se bave procesom spavanja pri istraživanjima uvek isključuju prvu noć, jer znaju da će tada rezultati biti neuobičajeni i samim tim nerelevantni.
Istraživači sa Univerziteta Brown iz Rhode Island-a, predvođeni Prof. Yuka Sasakijem, odlučili su da istraže dublje ovaj neobični fenomen. Tim je odlučio da sazna zašto se fenomen FNE javlja, i da li uopšte imamo neku korist od njega. Koristeći napredne metode neurološke dijagnostike u cilju registrovanja moždane aktivnosti tokom sna, tim je izradio detaljnu mapu ovih aktivnosti pri spavanju na novom mestu po prvi put. Merenja su uključila magnetoencefalografiju, MRI (snimke magnetne rezonance) i polisomnografiju (merenje nivoa kiseonika u krvi, frekvence disanja, broj otkucaja srca i kretanja očiju i nogu tokom sna). Tokom istraživanja, naučnici su se više usredsredili na ispitivanje tzv. faze plitkog sna nego REM faze, jer je ona neposredni pokazatelj dubine sna usnule osobe.
Sasaki i njen tim su bili iznenađeni dobijenim rezultatima. Otkrili su da je pri spavanju na novom mestu po prvi put, leva strana mozga značajno manje uspavana nego desna; dve hemisfere nisu bile uspavane u istoj meri i pokazivale su značajne razlike u načinu funkcionisanja. Jedan od osnovnih rarametara merenja efekata FNE bilo je vreme potrebno nekoj osobi da utone u san - pokazalo se da to zavisi od stepena asimetrije između hemisfera. Drugim rečima, što su se dve strane mozga različitije ponašale, to je više vremena bilo potrebno da se zaspi. Druga faza istraživanja je utvrdila da je leva strana mozga bila osetljivija na zvučne stimulanse iz okoline tokom sna. Kada su vršili istraživanja na istim osobama pri spavanju druge noći, ove osetljivosti na zvuk leve hemisfere mozga su nestale.
Makar i delimična kontrola nad ovim fenomenom mogla bi puno koristiti osobama koje često menjaju mesto spavanja zbog prirode posla. Sasaki još uvek nema sve odgovore u ovoj fazi istraživanja, ali ona veruje da će se tokom vremena naši mozgovi verovatno prilagoditi, i da „ljudi koji su često na novim mestima ne moraju uvek spavati loše“. Spavanje još uvek krije mnoge tajne, a ovako zanimljiva tema će uvek ohrabrivati nova ispitivanja.
Preveo: Dejan Živanović, B.Sc. spec.
Pratite nas