Superbakterije će usmrtiti po jednu osobu na svake tri sekunde do 2050. godine, ukoliko ne budemo odmah reagovali, piše u izveštaju Džima O’Nila, ekonomskog savetnika premijera Velike Britanije koji je zadužen za pronalazak rešenja krize koja se u svetu polako nazire zbog sve slabijeg delovanja antibiotika. Nastali problem je nedvosmisleno rezultat nekritičnog korišćenja antibiotika i razvijanja rezistencije mikroorganizama, ali i nemogućnosti farmaceutske industrije da proizvede nove oblike antibiotika.
Pomenuti izveštaj se bavi ovim problemom na globalnom nivou i pokušava da pronađe način da se medicina ne “vrati nazad u srednji vek”. Međutim, za to će biti potrebne milijarde dolara investicija, jer naučnici ističu da je potrebna “drastična promena u načinu na koji se antibiotici propisuju, kao i opširna edukacija ljudi o štetnosti njihovog prečestog korišćenja”. Svetska medicina rapidno gubi bitku protiv infekcija koje su rezistentne na lekove, a neki naučnici čak tvrde da je taj problem pojednaka pretnja za svet kao i teorizam. Osnovni problem je u tome što moderna nauka jednostavno ne razvija nove oblike antibiotika, a preparate koji su već u prometu trošimo bez kriterijuma, navodi O’Nil. Od “Izveštaja o rezistentnosti” kojim se još 2014. godine detaljno upozoravalo na ovaj problem, život je od raznih infekcija izgubilo više od milion ljudi. Svetska zdravstvena organizacija upozorava da svet ulazi u fazu “postantibiotske ere”.
Predviđanja navode da bi, ukoliko se nešto ne promeni, oko 10 miliona ljudi godišnje moglo umreti od infekcija koje neće biti moguće izlečiti. “Moguće rešenje je u preduzimanju određenih ekonomskih mera. Primera radi, sve države sveta bi iz svojih zdravstvenih sistema morale da odvajaju sredstva za istraživanja, a farmaceutskim kompanijama koje ne rade na istraživanjima i stvaranju novih antibiotika država mora uvesti sankcije, poput plaćanja dodatnog poreza”, stoji u izveštaju. Podsetimo, antibiotici su ključni u prevenciji teških infekcija kao i u njihovom lečenju. Bez njih, mnoge operacije bi mogle postati životno ugrožavajuće, a transplantacije organa postale bi gotovo nemoguće. Porođaji bi bili daleko riskantniji, a upala pluća koja je pre antibiotika bila jedan od vodećih uzroka smrti širom sveta, mogla bi to ponovno postati.
Priredio: Dejan B. Živanović, B.Sc. (hons.), spec. kliničke neg
Izvor: http://www.bbc.com
Pratite nas