“Jedi, pij i raduj se", kaže jedna stara poslovica. Ali, sudeći prema rezultatima nedavno objavljenog istraživanja, možda i nećete biti tako dugo srećni, bar kad je konzumiranje alkoholnih pića u pitanju. Studija koja je sprovedena pod rukovodstvom Dr Bena Bamburga Geigera sa Univerziteta u Kentu u Velikoj Britaniji, pokazuje da je efekat sreće nakon konzumiranja alkoholnih pića kratkoročan id a ne može biti izvor dugotrajnijeg zadovoljstva i svakako ne životnog blagostanja. Rezultati ovog interesantnog istraživanja su objavljeni u stručnom časopisu Social Science & Medicine.
Nije nepoznanica da često i kontinuirano ispijanje alkoholnih pića nije dobro za zdravlje. Prema podacima američkog Nacionalnog institute za proučavanje zloupotrebe alkohola i alkoholizma (NIAAA), zloupotreba alkoholnih pića je četvrti najčešći uzrok smrti koji se može sprečiti u SAD, sa cifrom od oko 88.000 smrtnih slučajeva svake godine. Dr Bamburg Geiger i njegov tim istraživača su nakon studije da je konzumacija alkoholnih pića svakako jedan od veoma često korišćenih načina za doživljavanje zadovoljstva. Primera radi, nije retkost da mnogi od nas “svrate na piće” posle teškog i iscrpljujućeg dana na poslu, ili kada želimo da se vidimo sa prijateljima.
Međutim, postavlja se pitanje da li jedno ili dva pića zaista mogu da nas učine srećnim? Upravo na to pitanje su naučnici pokušali da odgovore tokom istraživanja za čije potrebe je izvršena analiza podataka iz čuvene Britanske kohortne studije 1970 (BCS70), uporedo sa podacima koji su dobijeni pomoću androidne aplikacije, a odnosili su se na trenutni osećaj zadovoljstva u trenutku kad su ispitanici kontaktirani (između 20 i 22h), kao in a to sa kim su u tom trenutku i šta rade (ispijanje alkoholnih pića je bila jedna od mogućih opcija). Kohortna studija je obuhvatila 17.000 osoba rođenih tokom jedne sedmice 1970 godine, koje su ispitivane u uzrastu između 30 – 42. godine života. Konzumiranje alkohola od strane ispitanika je procenjivano na osnovu pitanja “Koliko ste pića popili tokom poslednjih 7 dana, ne računajući današnji dan?”. Pitanje je uključivalo konzumiranje piva, vina, žestokog pića, vina sa sadržajem većeg procenta alkohola, kao i osvežavajućih pića sa sadržajem alkohola.
Subjektivno zadovoljstvo životom je kod ispitanika procenjivano na osnovu upitnika u kom je od njih zahtevano da procene lični osećaj zadovoljstva načinom života na skali od 0 do 10, gde je 0 označavala “potpuno nezadovoljstvo”.
Analiza podataka kohortne studije nije pokazala značajnu povezanost između konzumiranja pića i zadovoljstva sopstvenim životom, ali analizom podataka koji su dobijeni pomoću android aplikacije istraživači su utvrdili da su osobe koje su u trenutku kontaktiranja konzumirale alkoholna pića najčešće davale odgovor da su “izuzetno srećne”; međutim, daljim kontaktiranjem ispitanika utvrđeno da je taj osećaj tokom vremena brzo splašnjavao.
Tim istraživača je saopštio da su obe analize uključile eventualno postojanje ili pogoršanje bolesti ili nekog drugog razloga koji bi mogao uticati na smanjenje osećaja sreće kod ispitanika, te da se dobijeni rezultati odnose isključivo na konzumiranje alkoholnih pića. Istovremeno, kod svih ispitanika koji su često i dugotrajno konzumirali alkohol je utvrđeno postojanje zdravstvenih problema koji se naučno mogu dovesti u vezu sa alkoholizmom. “Zaključili smo da je sreća koja je posledica konzumiranja alkoholnih pića kratkog veka, ali da su zdravstvene posledice, nažalost, uglavnom trajnog karaktera”, izjavio je na kraju svog izlaganja Dr Bamburg Geiger.
Naučnici se nadaju da će rezultati studije biti od koristi za sprečavanje zloupotrebe alkoholnih pića i sagledavanje dugoročnih posledica na zdravlje koje donosi preterano konzumiranje alkohola, navodi se u zaključku objavljenog članka.
Preveo: Dejan B. Živanović, B.Sc. spec.
Pratite nas