Psihologija: zašto se ne sećamo ranog detinjstva

Verovatno ste primetili da uvek kada pokušamo da se setimo nekog događaja iz najranijeg detinjstva, najčešće nam bude nejasno da li se mi toga zaista sećamo ili smo naknadno stvorili te slike u svojoj glavi na osnovu fotografija ili priče članova porodice. Ova pojava nije neobična, većina ljudi se ne seća svog ranog detinjstva, do uzrasta od tri, četiri pa često is edam godina, odnosno do polaska u školu. Opisani fenomen se naziva "dečja amnezija", a psiholozima ni nakon gotovo stotinu godina proučavanja ove pojave nije polazilo za rukom da otkriju konkretan uzrok ovoj neobičnoj pojavi, naročito ukoliko se uzme u obzir činjenica da su novorođenčad uzrasta šest meseci sposobna da formiraju kratkoročna sećanja koja traju nekoliko minuta, ali i dugoročna koja mogu trajati nedeljama, pa i mesecima nakon formiranja.

Stručnjaci najčešće navode da memorijske sposobnosti sazrevaju do doba adolescencije i da bi to moglo biti najobjektivnije objašnjenje dečje amnezije. Postoji još jedan faktor u razvoju sećanja kod vrlo male dece – da li su počela da govore ili ne u trenutku stvaranja memorije za određeni događaj. Stručnjaci tvrde da deca koja su počela da govore bolje pamte događaje jer ih verbalizuju, a da bi dokazali ovu tvrdnju, sproveli su istraživanje u kom su razgovarali sa decom koja su pet godina ranije doživela neku povredu koja je morala biti sanirana u bolnici. Deca koja su u trenutku povređivanja bila starija od 26 meseci i već razvila sposobnost verbalne komunikacije, mogla su da reprodukuju i opišu detalje onoga što im se tada dogodilo. Deca mlađa od 26 meseci su se sećala vrlo malo pojedinosti u vezi sa povređivanjem, ili, najčešće, nisu imale sećanja u vezi sa tim događajem. Dalje, ne treba zanemariti ni činjenicu da kulturološke i sociološke okolnosti veoma utiču na razvoj memorijskih sposobnosti, ističu naučnici, navodeći da u zemljama u kojima se samostalnost kulturološki više ceni,  kao npr. u SAD i zapadnoj Evropi, odrasli ljudi imaju dublje formirana sećanja na detinjstvo od odraslih osoba koje su odrastale u kulturama koje više cene povezanost sa drugima i život u zajednici.

Priredio: Dejan Živanović, B. Sc. (hons.), spec. kliničke nege
Izvor: http://www.iflscience.com