Provera moždane aktivnosti putem registracije EEG zapisa pre podvrgavanja pacijenata operativnom zahvatu može pomoći anesteziolozima u odabiru adekvatne vrste i doze anestetika, navode istraživači.
U sadašnjoj kliničkoj praksi, telesna masa predstavlja osnovni parameter za određivanje doze anestetika koja će biti primenjena tokom hirurške intervencije. Međutim, studija koja je sprovedena na Univerzitetu Kembridž u Velikoj Britaniji upozorava kliničare da će kod pacijenata sa izraženom cerebralnom aktivnošću i komunikacijom između različitih moždanih zona najverovatnije biti neophodno primeniti veće doze anestetika u cilju indukovanja anestezije adekvatne dubine. Naučnici smatraju da će sprovedena studija znatno pomoći anesteziolozima u preciznijem doziranju anestetičkih sredstava prema potrebama svakog pojedinačnog bolesnika.
Studija koja je objavljena u časopisu PLOS Computational Biology se zasnivala na proučavanju promena koje nastaju u emitovanju električnih signala u mozgu kod 20 zdravih dobrovoljaca kojima su date rastuće doze propofola, često korišćenog preparata za kratkotrajnu intravensku anesteziju za manje hirurške intervencije.
Nakon primene propofola, ispitanicima je bilo naloženo da pritisnu razne tastere u trenutku kada budu čuli različite zvukove; posle primene maksimalne doze ovog anestetika, neki od ispitanika su i dalje pritiskali tastere, dok su drugi bili anestezirani, bez svesti. Moždana aktivnost i komunikacija između različitih delova moždane kore su bili mnogo izraženiji kod ispitanika koji su bili svesni. Čak i kada su istraživači proučavali moždanu aktivnost učesnika studije u budnom stanju koristeći encefalografske (EEG) zapise, postojale su očigledne razlike među ispitanicima.
Rukovodilac pomenute studije, Dr Šrivas Čenu iz Odeljenja za kliničke neuronake Univerziteta Kembridž je ovim povodom izjavio das u rezultati pokazali da što je izraženija bila moždana aktivnost kod ispitanika u početku, dok su bili u budnom stanju, to je potreba za povećanjem doze anestetika u cilju suzbijanja moždane aktivnosti je bila izraženija. tzakođe je saopštio da i pored toga što je komunikacija između različitih delova mozga bila izražena kod nekih ispitanika, ova činjenica nije uzeta kao merilo moždane snage. “Ona varira od dana do dana i od osobe do osobe”, dodao je Dr Čenu.
Istraživanje je još uvek u začetku, i iako ima očigledno veliki klinički potencijal, Dr Ričard Marks, potpredsednik Kraljevskog udruženja anesteziologa je upozorio da se mora biti obazriv u kliničkoj primeni rezultata pomenute studije i preporučio da se sačekaju rezultati podrobnijih analiza, budući da prevelike doze anestetika mogu da izazovu mnoge zdravstvene probleme, ukjljučujući i srčani i moždani udar.
Preveo: Dejan Živanović, B.Sc.
Izvor: http://www.bbc.com
Pratite nas