Novi projekat stručnog tima sa svetski poznatog Univerziteta Harvard i uglednog Univerziteta u Notingemu mogao bi trajno promeniti način lečenja i popravke zuba, navodi se u studiji koju je preneo časopis Popular science.
Svake godine, širom sveta, zubari poprave na stotine miliona karijesa tako što izbruse pokvareni deo zuba i u njega umetnu zubnu plombu. Međutim, 10 do 15% tih plombi ne postigne željeni efekat, kaže naučnik Adam Celiz sa Univerziteta u Notingemu, čija je specijalnost istraživanje terapeutskih biomaterijala. Zbog toga svake godine kod miliona ljudi zubni koreni oštete ili potpuno uklone zubnu pulpu, meko tkivo u unutrašnjosti zuba koje čine nervi, vezivno tkivo i krvni sudovi. Ovaj process neretko može oslabiti i ceo zub što na kraju zahteva njegovo vađenje.
U želji da reše ovaj problem Celiz i njegove kolege su razvili novi oblik plombe od sintetičkog biomaterijala koja se aplikuje na isti način kao i standardna, ali sa tom razlikom da biomaterijal od kog je sačinjena može stimulisati rast matičnih ćelija u zubnoj pulpi. U laboratorijskim testiranjima nove plombe su stimulisale umnožavanje i diverzifikaciju matičnih ćelija u zubnu kost, koštano tkivo koje izgrađuje najveći deo zuba, a nalazi se ispod zubne gleđi. Na osnovu dobijenih rezultata, istraživači veruju da bi matične ćelije mogle popraviti štetu koja često nastane umetanjem standardnih plombi u prilikom lečenja zuba. Jednostavno rečeno, ove inovativne plombe pomogle bi zubu da izleči sam sebe.
Celiz smatra da bi se u budućnosti sve plombe mogle raditi od regenerativnog materijala, čime bi se zubi "sami" lečili i tako smanjili procenat plombi koje ne postignu željeni efekat. A da ovo istraživanje nije tek u domenu naučnih ideja, dokazuje i druga nagrada koju je naučni tim osvojio na takmičenju "Nove tehnologije" Kraljevske asocijacije hemičara Ujedinjenog kraljevstva, zaključuje se na kraju pomenutog članka.
Priredio: Dejan B. Živanović, B.Sc. (hons.), spec. kliničke nege
Izvor: http://www.popsci.com
Pratite nas