Naučnici ipak navode da će biti potrebna dodatna istraživanja kako bi se do kraja razumela povezanost između vremena uzimanja obroka i rizika od nastanka gojaznosti. Međutim, za sada je jedino sigurno da su preporuke o tome da ne treba kasno jesti, naučno sasvim neutemeljene.
Mnogi veruju da su kasni večernji obroci pogubni za metabolizam i da povećavaju rizik od gojaznosti, ali novo istraživanje koje je objavljeno u British Journal of Nutrition, , nije pronašlo nikakvu vezu između kasne večere i pretilosti.
Ranije sprovedene studije su tvrdile da vreme obroka veoma utiče na metaboličke procese, ali istraživači na King's College u Londonu su došli do zaključka da večera između 20 i 22 časa ne nosi ništa veći rizik od nastanka gojaznosti, nego da jedete između 14 i 18 sati.
Naučnici su tokom studije proučavali nutritivne navike 768 mlađe dece, uzrasta od 4 do 10 godina i 862 nešto starije dece između 11 i 18 godina. Istraživanje je stavilo akcenat na vrstu namirnica i vreme konzumiranja hrane, kao i pol, visinu i težinu ispitanika, a istraživači nisu pronašli nikakvu povezanost između vremena uzimanja obroka i rizika od gojaznosti. Osim toga, došli su do zaključka da se nivo energije kod dece uopšte ne menja u odnosu na vreme uzimanja večere. Iako su devojčice uzrasta od 11 i 18 godina koje su večerale ranije i unosile nešto već količinu ugljenih hidrata, razlika je bila toliko mala i beznačajna, da uopšte nije mogla da utiče na opšte rezultate. Isti je zaključak donešen i za dečake uzrasta od 4 do 10 godina, a koji su jeli više belančevina u odnosu na drugu decu, navodi se u istraživanju.
Preveo: Dejan Živanović, B. Sc., spec. kliničke nege
Izvor: http://www.eurekalert.org
Pratite nas