Naučnici su došli do otkrića da konzumacija alkohola pokreće u mozgu promene koje potenciraju osećaj gladi, zbog čega šalje telu signale da jede više hrane. Britanski istraživači, koji su sproveli studiju na miševima u laboratorijskim uslovima i nedavno je objavili u časopisu Nature Communications, veruju da se isti proces događa i u mozgu ljudi kada piju alkoholna pića.
Tim istraživača sa Instituta Francis Crick tvrdi da je povećana konzumacija hrane u slučaju alkoholisanja neuronska reakcija, a ne gubitak samokontrole. Tokom istraživanja, miševima je tokom tri dana davana značajna količina alkohola - količina koju su miševi konzumirali bila bi kao da je čovek popio bocu i po vina. Alkohol je u nervnom sistemu miševa značajno povećao aktivnost neurona AGRP, koji se inače aktiviraju u situacijama kada organizam doživi osećaj gladi. Nakon toga, mševi su jeli mnogo više nego što je za njih bilo uobičajeno. Kada su istraživači ponovili eksperiment i blokirali neurone, miševi nisu jeli onoliko koliko bi pojeli kada su bili pod utcajem alkohola. Istraživači sugerišu da su AGRP neuroni zaslužni za intenzivan osećaj gladi koji je indukovan kozumiranjem alkoholnih pića.
Alkoholna pića sama po sebi sadrže puno kalorija, a velika čaša vina ima istu količinu kalorija kao i jedna krofna.“Naše razumevanje dejstva alkohola na organizam bi moglo značajno da promeni način na koji se borimo protiv gojaznosti“, istakli su autori studije predvođeni Denisom Burdakovom.“Preterana konzumacija alkohola je odgovorna za nastanak više od 60 bolesti i medicinskih stanja, a osobe koje prekomerno piju i jedu izlažu se još većem zdravstvenom riziku“ zaključio je Dr Ian Gilmore, profesor i član Udruženja Alcohol Health Alliance UK.
Preveo: Dejan Živanović, B.Sc. (hons.), spec. kliničke nege
Izvor: http://www.bbc.com/news/health-38562048
Pratite nas